Život iz mog ugla

Oženjen muškarac

Kao što sam već pisala u prethodnom postu (iako je to davno bilo ), ovaj blog doživljavam kao mesto na kome ću da “olakšam dušu”, da dam neki savet, ispričam neku svoju priču. Nije lako pisati o nekim stvarima, zato molim sve da me ne kritikuju i pre nego pročitaju sve ono što napišem. A i, ko nije grešan, nek baci prvi kamen. 

Elem, bolna tačka mog života jeste "veza" sa oženjenim čovekom. Nazvaću je veza jer sam je tako zaista i doživela. Sve je počelo na jednom zajedničkom događaju, naivno i bezazleno. Nakon toga, kreće dopisivanje, potpuno nevino i opušteno a zatim prerasta u konstantno dopisivanje, viđanje itd. Svaki dan, tokom 5 meseci smo se čuli, dopisivali, a viđali smo se kad je on imao vremena, ali nije bilo retko. Zaista sam se zaljubila, kao najveća glupača poverovala u sve što je pisao. Da ja nisam kao druge, da sam nešto posebno, uživa dok se čuje sa mnom bla bla. Ja rasla kao kvasac, dok nije sve puklo, a ja u komadima.  Sve je bilo super dok žena nije nesto nanjuškala, počela da proverava i uhodi. Neverovatno je da za mene žena kao da nije ni postojala (ovo užasno zvuči, ali kad si zaljubljen I slep si, I gluv I lud). Tada on počinje da se povlači i nestaje, govori kako nema vremena, kako mu je težak period. Kad je čovek zaljubljen, poveruje u sve, zar ne? Tada počinje i moja agonija, koja je trajala mnogo duže nego cela ta "veza", jer je on u tom periodu bio tu, ali me je držao negde sa strane. U tom periodu sam narušila i odnose sa nekim meni dragim ljudima, jer sam bila nervozna, pod stresom, zabrinuta, konstantno na telefonu, gledajući da li će da piše I kad će da piše, kako bih mu što pre odgovorila. I to je trajalo I trajalo, dok nisam shvatila da je zaista dosta takvog stanja I takvog tretmana. Prekinula sam svaki kontakt, sve što je imalo veze sa njim obrisala I završila sa tim poglavljem svog života. Moja karma I jeste bilo to, ta patnja, ta agonija koju sam proživela I jedva preživela, svaki narušeni odnos sa dragim ljudima koje sad ispravljam. Bar pokušavam.

Danas sam uverenja da sam u sve to ušla jer sam bila željna pažnje u tom trenutku, a on se našao kao vitez na belom konju, samo što se ispostavilo da je konj, a ne vitez. Danas, on je za mene lekcija, nešto što sam morala da prođem kako bih ojačala kao osoba I kako sebi ne bih dozvolila nešto slično, ali se I dalje užasno osećam, jer sam poželela nesto tuđe, nešto što nikada ne bih smela da nazovem svojim. I zato, moja poruka I moj savet svim ženama, devojkama, devojčicama je da nikada, ali nikada, ne ulaze u bilo kakav odnos sa zauzetim, oženjenim muškarcima. Previše ste vredne da biste sebi to dozvolile, a naići ce neko ko će vam pružiti svu pažnju sveta a moći ćete da ga nazovete svojim, a ne tuđim. Čak I da ne naiđe taj pravi, postoji toliko načina da se vreme ispuni, da se život zadovolji.

Mala Mu